NEVIDJENO

1.Sela je po ko zna koji put na onu njihovu klupicu u parkicu gde su se uvek nalazili....suza je krenula...tesko je jos uvek, a davno je to bilo...ili ipak nije.....
Upoznali su se kad joj je bilo 16, zapravo kao da su se znali oduvek. Bio je visok, crn, simpatican i imao je one crne, velike oci koje se pamte-zauvek. Proslo je godinu dana njihove veze koja je bila skoro bez mana. Ipak savrsenstvo ne postoji, ali ovo njihovo bilo je blizu toga. Vidali su se svakog dana, najcesce bi se nasli na onoj maloj klupici u parkicu, a tek bi kasnije otisli negde druge. Prirasla im je srcu, pa ipak su se kod nje prvi put upoznali.
Taj dan javio joj je da ne moze doci prije 8 uvece jer mora obaviti nesto s prijateljem. Rekao joj je kao i uvek: „Volim te mala, znas“, i poklopio.
Oko 3 vratila se iz skole i sela pred televizor dok joj se grejao rucak. Bip, bip...culi su se zvukovi mikrotalasne. Rucak je gotov. Uzela je tanjir i krenula prema stolu.
Bam! Tanjir joj je pao. Stala je kao ukipena, preplavio je cudan osecaj, praznina.... Osecaj nemoci..... „Nesto mu se dogodilo.........Ma nije“- tesila se. Sigurno je pogresila. Pokupila je ostatke tanjira i sela. Nije mogla misliti. Uzela je mobilni u ruku ukucala njegov broj-naravno da ga je znala napamet. „Korisinik je iskljucio mobilni telefon“, govorio je neumorno onaj naporni glas vec 6. put. Nemoguce. Pa njegov mobilni je uvek upaljen. pomislila je: Ma verovatno mu se baterija istrosila. 5 sati je, a od njega ni glasa.
Zvono na vratima-skocila je. Od kad je dosla kuci nije ni takla knjigu, a sutra pise zadatak.
Na vratima njegovi starci. Samo su je pogledali i znala je. „Srce, njega....njega vise nema“, odzvanjale su joj te rijeci u glavi kada se budila na krevetu. Onesvjestila se. Pa kako, zasto, ma nije moguce. Oko pola 4 on i prijatelj vozili su se kuci i na Ljubljanskoj je na njih naleteo pijani vozac koji nije video da je na semaforu crveno svetlo. Dva mlada zivota otisla su u nepovrat. .......
Jos i danas, nakon 2 godine kada prode pored one iste, male klupice, srce zastane, a suza potekne. Bio joj je sve, a lepo su joj govorili-nemoj da ti netko bude sve jer kada izgubis tu osobu onda izgubis sve i ostaje nista.....ali kako je mogla odoeti njemu, kako je mogla da joj ne postane sve kad je i ona njemu bila sve. Ostaje samo nada da ce jednom moci krenuti dalje. Ne da ga preboli, ne to nikad nece moci, pa ipak je on bio njena prva prava i velika ljubav. A samo je tako nestao......tako brzo i u nepovrat....Jos i danas seca se njegovih zadnjih rijeci koje je tako voljela, ali ne vise od njega.
„Volim te mala, znas“.......