za moju srecu

Te noci sam joj ocutio najlepse reci koje znam...

Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim,

i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste

na nicijoj zemlji izmedju devet salaša,

u fantazmaticnoj oazi koja se u Sahari žita

prividja samo onda kada se to njoj prohte,

tako da ni najprefriganijim geometrima nikad

nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...

I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih

Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi

za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu

do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice

Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...

I onda, pred zoru, kad posustalo

krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše,

podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i

nežno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose...

I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog

drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara...

-"Zauvek?", pitala je uplašeno...

-O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo,

oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom,

složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih

Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i

petnaest, ko ce ga znati? Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili

Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci

Tužnih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih

Planinskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu,

primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje

majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda necija, možda

proseda, možda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira

na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu

opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali

decak sa violom, videceš samo drozdovo pero na

šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš

Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš

, a godinama je znaš...

I zaplakaceš, istog casa...

i najzad shvatiti koliko sam te voleo.